Uvod u Darovitost
Šta je to darovitost? Redak individualni dar ili socijalna realnost? Kako bi trebalo da se odnosimo prema darovitoj deci? Da li je za podsticanje njihovog razvoja neophodan poseban pristup i specijalna obuka?
Bez bilo kakve dileme, darovitost i dalje ostaje zagonetka za većinu ljudi. Širu javnost koju, pre svega, čine učitelji, pedagozi, nastavnici i roditelji,
ne zanimaju toliko naučne osnove darovitosti, koliko ih interesuje kako se darovitost manifestuje u stvarnom životu, kako se identifikuju oni koji imaju posebne darove i kakvo bi im okruženje i uslove trebalo obezbediti da bi svoje potencijale razvili do maksimuma.
“Današnja briga o darovitim učenicima predstavlja,
u stvari, odgovornost za razvoj nauke, kulture i
socijalnog života u vremenu pred nama.”
Pojam „darovitost“ definisan je sa različitih aspekata. Dok ga jedna grupa autora tumači kao osobinu, potencijal, sposobnost i saznajne komponente, druga ukazuje na postignuća u određenim sferama ljudskog delovanja. Zajednično svim modelima definisanja jeste činjenica da u osnovi svake darovitosti stoje izuzetne osobine ličnosti, natprosečna sposobnost i kreativnost. Do sada najprihvaćeniji model definisanja darovitosti dao je Renzuli, predstavivši je pomoću tri kruga, kao proizvod interakcije i međuzavisnosti tri elementa, natprosečne sposobnosti, kreativnosti i posvećenosti (motivacije).
Profil Darovite Dece
- Veoma rano je progovorilo
- Rano je počelo da koristi širok rečnik
- Veoma rano počelo je da koristi fraze i cele rečenice
- Veoma rano počelo je da čita i piše Ima dobru sposobnost koncentracije Veoma rano počelo je da čita i piše Ima dobru sposobnost koncentracije
- Lako i brzo pamti činjenice i povezuje ih
- Lako i brzo uči
- Misli jasno, shvata odnose i razume značenja
- Verbalno-lingvističke (verbalno fluentno, lako sklapa rečenice, tečno čita, lepo piše, itd.)
- Logičko-matematičke (uspešno barata brojevima i relacijama među njima, logički zaključuje, itd.)
- Vizuelno-prostorne (lako se orijentiše u prostoru, lako uočava odnose među elementima, itd.)
- Telesno-kinestetičke (dobra kontrola pokreta i izražavanja emocija, itd.)
- Muzičko-ritmičke (izražen sluh za muziku, osećaj za ritam i melodiju, itd.)
- Interpersonalne (lako uočava odnose među ljudima i komunicira sa njima, itd.)
- Intrapersonalne (lako prepoznaje sopstveni način funkcionisanja, kao i funkcionisanja drugih ljudi, itd.)
- Naturalističke (lako identifikuje i klasifikuje šablone u prirodi, itd.)
- Izražava posebno interesovanje prema knjigama, atlasima i enciklopedijama
- Postavlja puno pitanja, veoma je radoznalo
- Traži dodatne informacije i objašnjenja
- Raspolaže velikim fondom informacija
- Voli da proba nove stvari
- U konstantnoj je potrazi za izazovima
- Otvoreno je, dobar je posmatrač i brzo odgovara
- Učestvuje u puno različitih aktivnosti
- Nove stvari uči lako i brzo
- Brzo ovladava praktičnim veštinama i uspešno ih primenjuje
- Brzo završava zadatke
- Brzo shvata nove ideje i pojmove, povezuje ih i uopštava
- Lako izvodi zaključke na osnovu datih informacija
- Upotrebljava mnogo opštih značenja i praktičnih znanja
- Nezavisno je u stavovima i razmišljanjima
- Ima nova i originalna rešenja i mišljenja
- Koristi više nivoe mišljenja (analizira, sintetiše, procenjuje, stvara novo, primenjuje, itd.)
- Ima originalne ideje
- Na postavljena pitanja daje neobičajne odgovore
- U rešavanju zadataka nalazi nova rešenja i nove načine rešavanja istih
- Poznate stvari sagledava iz drugačijeg ugla
- Ima bujnu maštu
- Ima potrebu da svoje ideje pretvara u male „projekte“ – piše, pravi, konstruiše, eksperimentiše, crta, itd.
- Ima pozitivnu sliku o sebi
- Uporno je
- Spremno na rizik
- Individualac
- Nije konformista
- Ne zavisi od odobravanja drugih i njihove podrške
- Preispituje pravila i autoritete i ne uzima ih zdravo za gotovo
- Ima izražen osećaj za pravdu
- Ima istančan osećaj za humor
- Osetljivije je od druge dece, finije i intenzivnije opaža i reaguje na stvari
- Ume da se nametne vršnjacima i da preuzme ulogu vođe i organizatora
- Lako skrene sa teme ili zadatka
- Brzo ali površno završava zadatke
- Pruža otpor zadacima koji zahtevaju više puta ponovljene aktivnosti
- Podbaci u izradi zadataka koji ga manje interesuju ili mu se čine suviše lakim
- Preuzima previše obaveza, zatrpa se poslom i ne dovrši do kraja započeto
- Zna da bude perfekcionista, te da i od drugih očekuje da budu isti takvi
- Zna da bude suviše samokritično ili kritično prema drugima
- Ne funkcioniše dobro u grupi, zbog naglašene potrebe da „šefuje“
Principi u Radu sa Darovitom Decom
Кonstantno unapređivati uslove i mogućnosti za istraživački rad učenika u cilju ispunjenja njihove intelektualne radoznalosti.
Jasno staviti do znanja učenicima da njihove „neobične“ ideje imaju svoju vrednost i kao takvima im ukazati puno poštovanje.
Omogućiti darovitim učenicima da u stimulativnoj atmosferi što češće rešavaju složene probleme.
Obezbediti individualnu i timsku nastavu problemskog karaktera radi podsticanja viših nivoa znanja.
Programski Sadržaj rada sa Talentovanom i Nadarenom Školskom Populacijom
Na početku svake školske godine, po preporuci nastavnog osoblja i stručnih službi škola, obavlja se proces identifikacije
po školama. Preduslov za početak datog procesa obuhvata pripremu ček-lista koje popunjavaju nastavnici, roditelji,
učenici i stručni saradnici.
Selekcija se, u stvari, obavlja na osnovu:
- Psiholoških testova i testova znanja
- Datih ček-lista
Nakon procesa identifikacije pristupa se konsultativnoj nastavi. Ova nastava ima grupni karakter, pri čemu su učenici
razvrstani po naučnim oblastima. Minimalno traje 20 školskih časova.
U osnovne programske sadržaje konsultativne nastave ubraja se:
- Upoznavanje sa istraživačkim radom
- Izbor mere naučne oblasti za istraživački rad
- Preliminarno definisanje naslova istraživačkog rada
- Metodologija izrade istraživačkog rada
- Tehnika pisanja istraživačkih radova
- Korišćenje literature za istraživački rad
- Prezentacija uspešnih istraživačkih radova
- Naučno-popularna predavanja za svaku oblast posebno
Po definisanju naslova i metodologije/tehnike izrade planiranih istraživanja, talentovani i nadareni učenici (polaznici)
pristupaju njihovoj izradi, pod vođstvom mentora (jednog ili dva).
Prema potrebi, polaznici se češće ili ređe sastaju sa svojim mentorima, u cilju uspešne realizacije dizajniranih istraživanja.
U svakom slučaju, polaznici bi trebalo putem emaila da budu u stalnom (tj. redovnom) kontaktu sa svojim mentorima.
Uslove za laboratorijski rad ili bilo koju drugu relevantnu podršku obrazovne i/ili naučne ustanove obezbeđuju im
specijalizovane institucije – regionalni centri za rad sa talentovanim i nadarenim učenicima.
Mentorska nastava NE PODRAZUMEVA ličnu angažovanost mentora u pisanju istraživačkog rada, već ISKLJUČIVO davanje
odgovarajućih sugestija i smernica u meri optimalnoj za dalji razvoj i što veću samostalnost polaznika.
Svi polaznici koji završe svoja istraživanja pod mentorstvom, predaju svoje istraživačke radove mentoru, ocenjujući ih
i stičući provjerena znanja iz relevantnih oblasti, od ranih radova do stručnih kompetencija, kako bi se kvalifikovali
za učešće u samostalnom radu. U stvari, imaju pravo da pristupe testu za postignute rezultate (kroz izradu testa) na
regionalnoj smotri, a eventualno i na Republičkoj smotri (ili takmičenju).
Pod naučnim radom smatra se istraživački rad kod kojeg je primenjen naučni metod u istraživanjima – koji obično
otkriva do sada nepoznate činjenice i relacije, objašnjava zakonitosti među pojavama, itd. Pod stručnim radom
smatra se istraživački rad čiji je glavni zadatak prikupljanje poznatih naučnih činjenica, njihova obrada i izvođenje
zaključaka koji se mogu, u cilju prenosa naučnih saznanja u praksu, koristiti bez dokazivanja određene pretpostavke –
hipoteze.
Pod radom umetničkog i literarnog stvaralaštva podrazumeva se onaj rad kroz koji umetnik ili književnik individulno
uspeva da se estetski izrazi ili oblikuje misli i osećanja pomoću plastičnog oblika (slikarstvo, vajarstvo, gravira, fotografija,
film itd.), govorne ili pisane reči (poezija, priča, roman i drama), komponovanjem ili sviranjem na nekom instrumentu
(muzika), pevanjem, recitovanjem, glumom, baletom, itd.
Recenziji istraživačkih radova pristupa se krajnje ozbiljno i profesionalno, što, zapravo, obezbeđuju kako uvaženi
univerzitetski nastavnici, tako i istaknuti naučni radnici angažovani na vodećim institutima u našoj državi. S tim u vezi,
uspostavljena je plodna saradnja sa stručnim društvima radi preporuke stručnjaka koji će se uključiti u rad sa
nadarenima kako na regionalnom tako i na republičkom nivou.
Izuzetno je važno da obrazovni plan i program ne predstavlja preslikavanje školskog programa kojeg učenici
slušaju u okviru redovne nastave, već da je u funkciji proširivanja i povećanja nivoa znanja neophodnih za
uključivanje talentovanih i nadarenih u istraživački rad.