Page 55 - tmp

Постојање свести код средњошколаца о могућој (зло)употреби информационо-
комуникационих технологија у сврху надзора и контроле

Никола Станојчић

Баба Вишњина 22, Београд

Увод Резултати истраживања
Ово истраживање је дошло до одређеног броја
У XXI веку, нагли, експоненцијални развој
информационо-комуникационих технологија је довео закључака. Најпре, испоставило се да код
до револуције у међуљудској комуникацији. Место све средњошколаца свест о могућој злоупотреби
више губи на значају као димензија друштвених информационо-комуникационих технологија постоји,
интеракција, а време постаје готово занемариво уз али да није довољно развијена, или да бива скрајнута у
постојање стабилне интернет везе. Једна од корист других ствари, пре свека перманентне
друштвених групација која је најбрже прихватила овај повезаности са другим људима. То нас доводи до
развој су млађи нараштаји. Ипак, са развојем појаве три уопштена случаја:
технологије развијају се и могућности њене 1) свест о могућој злоупотреби не постоји, а појединци
злоупотребе. Чини се да се ово питање додатно се понашају у складу са понашањем својих вршњака;
актуелизује у време експлозивног развоја 2) свест о могућој злоупотреби постоји, али појединци
информационо-комуникационих технологија. Простим превасходно бирају да буду део групе и игноришу
коришћењем истих, људи остављају себи својствен, сумње да се њихове информације могу злоупотребити
практично необрисив, траг у дигиталном свету. Самим ради боље перманентне повезаности;
тим се поставља и питање: да ли су млади, као група 3) свест о могућој злоупотреби постоји, и појединци се
која је најбрже прихватила технолошки развој, свесни понашају са опрезом или чак одбијају да користе неке
чињенице да постоји оправдана сумња о томе да се та од информационо-комуникационих технологија, али
нова комуникациона средства могу злоупотребити? их то излаже могућности делимичне маргинализације
Циљ овог истраживачког рада је да покуша, како на од стране вршњака;
теоријском, тако на емпиријском нивоу, да дође до Као закључак, ситуација са којом су средњошколци
одговора на ово и слична питања. Кључно суочени је осетљива. Иако релативно свесни губитка
истраживачко питање које се кроз овај рад поставља је приватности којим се излажу употребом
да ли су млади спремни да зарад боље перманентне информационо-комуникационих технологија, они су
повезаности са остатком света жртвују своју склонији томе да те технологије све више чине
приватност, и пре свега, да ли су они те жртве уопште заступљеним у њиховим животима. Да ли су будуће
свесни? генерације друштво које полако гративитра све већој
повезаности, а све мањем утицају индивидуе? Само
време ће показати. Сврха овог рада и апстракта је пре
Метода рада свега била да укаже на овај феномен, и отвори врата
даљим, истраживањима веће ширине и обима.
Истраживачка метода овог рада се састоји из три
подједнако битна дела: теоријског оквира, анализе
налаза до којих се дошло у другим научним радовима
и самосталног квалитативног истраживања методом
дубинског интервјуа на популацији средњошколаца.
Кроз укрштање ова три нивоа анализе отвара се
могућност за самостално извођење закључака од
стране аутора на дату тему у циљу заокруживања и
давања финалног печата овом раду. Аутор би додадно
желео да напомене да је истраживачка метода
интервјуа изабрана превасходно због своје дубине и
могућности да се обрати пажња на детаље, који би
употребом, на пример, упитника или анкете, били
изостављени.