Page 84 - tmp
P. 84

Изучавање различитих коштаних апатита као сорбената за елиминацију
                                       никл(II) јона из водених раствора


                                                   Алекса Јовановић
                                  Центар за таленте Београд I, Београд, jaleksa159@gmail.com



          1.  Увод                                             третмана Н 2 О 2  на сорпциони капацитет сорбента, осим
                                                               у  случају  говеђих  костију,  којима  је  третман  повећао
                                                               сорпционе  способности.  Једино  су  нетретиране  говеђе
          Јонски  облици  тешких  метала  су  једни  од  највећих
          загађивача вода на Земљи. Преко ланаца исхране лако   кости  показале  мањи  сорпциони  капацитет  од
          доспевају у метаболизам живих бића [1].Један од њих је   синтетичког  НАР-а,  што  је  и  раније  показано  [3].
          никл(II).  У  отпадне  воде  обично  долази  из  индустрије   Присуство других јона није значајно ометало сорпцију
          галванизације, а често га прате бакар(II) и хром(III) [2].   јона  никла(II).  Механизми  сорпције  третираних  и
                                                               нетретираних  костију  вероватно  се  веома  разликују
          Као веома ефикасан сорбент тешких метала показао се   због постојања органске фазе у узорцима нетретираних
          хидроксиапатит (НАР). У костима се, поред нестехио-  костију.Највећи  сорпциони  капацитет  показали  су
          метријскогHAP-a,  налази  и  органска  фаза  која  пре   коштани сорбенти рибљег порекла.
          сорпције мора бити  уклоњена  из  узорака, јер значајно
          снижава сорпциону моћ коштаног садржаја [3].
          Циљ рада је поређење сорпционих својстава коштаних
          материјала различитог порекла за никл(II) пре и после
          отклањања органских супстанци из узорака.



          2.  Метод рада                                        Слика 1 –Сорпциони капацитет сорбената за никл(II) у
                                                                раствору никл(II)-хлорида (тамносива) и симулираног
          Сорбенти  су  били  припремљени  од  говеђих,  свињких,              отпада (светлосива)
          пилећих  и  рибљих  костију.  По  100gсваке  врсте  је
          уситњено, искувано у кључалој водичетири пута по 1h,   4.  Закључак
          осушено, самлевено, па просејанoдо димензија200 – 250
          μm  [4].  На  овај  начин  припремљени  су  узорци
          нетретираних  костију  Г  (говеђе),  С  (свињске),  П   Коштани  сорбенти  могу  се  користити  за  елиминацију
          (пилеће) и Р (рибље).Сорбенти Г1, С1, П1 и Р1 (кости   никла  из  отпадних  вода  у  којима  је  он  доминантан
          третиране водоник-пероксидом (Н 2 О 2 )) припремљене су   јон.Највећи  сорпциони  капацитет  показале  су  рибље
          тако што су узорци Г, С, П и Р током 48h били у 30%   кости.  Без  обзира  на  генерално  мало  побољшање
          Н 2 О 2  на магнетној мешалици (300 rpm, 80ºC). На сваких   сорпционих способности костију након третмана Н 2 О 2 ,
          12h  мењан  је  Н 2 О 2 .  Након  третмана  узорци  су   третман је ипак неопходан како би сорбенти могли да
          осушени[3]. Поред припремљених сорбената коришћен    се складиште и користе без већих проблема. Додатним
          је и синтетски НАР ради поређења.                    анализама требало би утврдити одакле потичу разлике
                                                               у  сорпционим  карактеристикама  коштаних  сорбената
          Cорпциона  способност  сваког  сорбентаиспитана  је  на   различитог порекла.
                                          2+
          раствору   никл(II)-хлорида   (c(Ni )=3,501mM)   и
          раствору  који  симулира  отпадну  воду  из  процеса
                                              2+
          галванизације      никлом       (c(Ni )=3,757mM,     5.  Литература
             2+
                             3+
          c(Cu )=0,157mM,  c(Cr )=  0,962mM)  [2].Узорци  (20,00

            3
          сm   одговарајућег  раствора  и  0.100  g  одговарајућег   [1]  Nzihou A., Sharrock P., 2010. Role of Phosphate in the
          сорбента,  рН=6,0)  мешани  су  на  орбиталном  шејкеру   Remediation  and  Rescue  of  Heavy  Metal  Polluted
          24h  при  10  rpm.  Сви  експерименти  су  рађени  у     Wastes and Sites. Waste Biomass Valor 1, 163 – 174
          дупликату.Концентрације  никла  у  растворима  пре  и   [2]  Chiu H. S. S. et al., 1987. Treatment of Electro-plating
          после  сорпције  одређене  су  уређајем  Perkin  Elmer   Wastes, Wat. Pollut. Control, 12 – 19
          31000.  Концентрација  сорбованогNi(II)  израчуната  је   [3]  Dimović  S.,  Smičiklas  I.,  Plećaš  I.,  Antonović  D.,
          као разлика између почетне и крајње концентрације [4].   Mitrić  M.,  2009.  Comparative  study  of  differently
                                                                                            2+
                                                                   treated  animal  bones  for  Co   removal.  Journal  of
                                                                   Hazardous Materials. 194, 279 – 287
          3.  Резултати                                        [4]  Šljivić-Ivanović  M.,  Milenković  A.,  Jović  M.,
                                                                   Smičiklas I., 2014. Comparison of various bovine bone
                                                                   treatments  for  the  preparation  of  effective  Ni(II)
          Резултати  рада  приказани  су  на  Слици  1.  На  њој  се   sorbent material, Physical chemistry 2014. Proceedings
          јасно  уочава  дапорекло  сорбента  има  већу  улогу  од   (3), 897 – 900
          ,
   79   80   81   82   83   84   85   86   87   88   89