Page 12 - tmp

Голгота овековечена објективом портрет извиђача Драгутина Матића, био је Самсон
Чернов, руски фотограф и сликар.
Анастасија Коцић
Улица друге пролетерске бригаде 16-6 Ниш

Увод

Поводом стогодишњице од почетка Првог
светског рата, а у складу са заветом који су ратници
ослободилачких ратова оставили потомцима и
поручили им да негују слогу, стваралаштво и позитивне
људске особине, пожелела сам да од заборава сачувам
слике бола и поноса, голготу овековечену објективом, Слика 01 – Краљ Петар се на воловским колима 1915.
као и да подсетим да је српска војска међу првима на године повлачи преко Косова и Метохије
свету, на Крфу основала филмску секцију при Врховној
команди и купила опрему за снимање и приказивање
филмова. Фотографи су забележили ратна збивања,
нарочито повлачење српске војске кроз Албанију и
пробој Солунског фронта, а ја сам се потрудила да
свима учиним доступном ту значајну историјску грађу.

Метода рада

Истраживање путем Интернета, енциклопедија и
разговор са потомцима учесника Првог светског рата.

Резултати истраживања Слика 02 – Портрет Драгутина Матића

Фотографије из Првог светског рата су објављиване у ‘’Војник с фото-апаратом и камером значајан је колико
разним приликама и у разним публикацијама. Неке су и војник с пушком’’!
се појавиле већ у току рата уз извештаје ратних
дописника, као и на свесавезничким изложбама ратних
фотографија. Део ових фотографија је временом постао Закључак
симбол ратних страдања, незаобилазан документ тог
времена . Свака фотографија може да буде роман, Зуб времена односи, међутим, једно за другим ова
приповетка, песма, филм... Српска Одисеја... Бард знамења, а ратна пустошења и вандалско дивљање
светског филма Џон Форд једном је рекао: "Срби имају
једну фотографију која је готов филм. Постоји из првог непријатеља уништавају споменике оних које њихови
преци нису могли сломити ни покорити. Једно од
светског рата фотографија старог краља Петра како се вредних сведочанстава о њиховој славној епопеји,
на воловским колима 1915. повлачи преко Косова. И настало у току самих ратова, аутентично и неуништиво,
када би се тај кадар одмрзнуо и покренуо, пред нама би остаће као трајна баштина у богатој ризници српске
био прави правцати филм о великој драми српског историје!
народа и његовог краља".
У Првом светском рату је основана Кинематографска Литература
секција Врховне команде, која је окупљала фотографе, Бранибор Дебељковић, Стара српска фотографија,
сниматеље и сликаре. Ако прелистамо фотографије, Београд, 1977;Миланка Тодић, Историја српске
разгледнице или илустрације из времена балканских и фотографије 1839—1940, Београд, 1994;
Првог светског рата, с мотивима из Србије или српске Горан Малић, Милан Јовановић фотограф, Београд,
војске, срешћемо имена српских ратних фотографа и 1997;
ратних сликара, пре свих Ристе Марјановића, а онда и Г. Малић, Слике у сребру: Предисторија и техничко-
војног свештеника Ристе Шуковића или Владимира технолошка еволуција фотографије у 19. веку и првој
Бецића... Ређе ћемо срести исписано име Самсона половини 20. века., Београд: Фотограм, 2001.
Чернова који је снимио, можда, највише фотографија,
израдио велики број уметничких слика и снимио Енциклопедија српског народа, Београд: Завод за
неколико документарних филмова. Истакнути издавање уџбеника, 2008. (биографски прилози о
фотографи су Риста Марјановић, Самсон Чернов, српским фотографима).
Владимир Бецић, Драгиша Стојадиновић и Ристо Г. Малић, Летопис српске фотографије 1839—2008.
Шуковић. Аутор најславнијих фотографија српске Београд : Фотограм, 2009.
војске из Првог светског рата, укључујући и легендарни