Page 21 - tmp
P. 21

АНАЛИЗА ЛАКО ИСПАРЉИВИХ ЈЕДИЊЕЊА ПРОПОЛИСА


                                                        Борис Шеварика

                                             Двадесет деветог новембра, бр. 23 Београд


                 1.  УВОД                                              5. ЛИТЕРАТУРА


                 Прополис   је   пчелињи   производ   настао           [1]  Park,  Y.K.;  Alencar,  S.M.;
          сакупљањем  фенолних  смола  и  воскова  биљака  од
          стране  пчела.  Пчеле  њиме    у  кошници  попуњавају   Aguiar, C.L. J. Agric. Food Chem. 2002.
          отворе,  мумифицирају  угинуле  инсекте  и  глодаре.
          Прополис  такође  регулише  квалитет  ваздуха  у             [2]Marcucci,      M.C.      Apidologie
          кошници.  Прополис  има  широку  примену  у  народној   1995.
          медицини. Користи се у ароматерапији.

                 Циљ  овог  рада  је  анализа  лако  испарљивих
          компоненти (етарских уља) у прополису.


                 2.  МЕТОДЕ РАДА


                 Анализирано  је  пет  узорака  применом  head-
          space  методе,  као  методе  за  припрему  узорка,  и  гасне
          хроматографије  са  масеним  и  пламенојонизујућим
          детектором,  као  методе  којом  су  компоненте
          раздвојене,  детектоване  и  квантификоване.  Један  од
          узорака  је  припреман  дестилацијом  која је  базиран  на
          принципу  екстракције  етарских  уља  парама  органских
          растварача. Предност head-space-а је у томе што се не
          користи  органски  растварач  који  силази  на  почетку
          хроматограма  и  на  тај  начин  прекрива  сигнале  лако
          испарљивих једињења.



                 3.  РЕЗУЛТАТИ

                 Детектован  је  велики  број  једињења  у  сваком
          од  узорака,  али  је  највише  једињења  присутно  само  у
          траговима.  Највећи  број  детектованих  једињења
          припада   алкохолима,    терпенима,   цикличним
          алдехидима, кетонима и киселинама.


                 4.  ЗАКЉУЧАК


                 Може  се  закључити  да  анализирани  узорци
          имају   сличан    квалитативни,   али   различит
          кванитиативни састав. Резултати такође указују да је за
          подробнију  анализу  неопходно  укључити  знатно  већи
          број узорака са различитих локалитета.
   16   17   18   19   20   21   22   23   24   25   26