Page 30 - tmp
P. 30

Određivanje pandemijskog potencijala virusa H5N1 bioinformatičkim metodama

                                                     Marko Tumbas
                                    Centar za talente Beograd II, Beograd, tumbasm@gmail.com

          1.  Uvod                                             evoluciju HA1 i njegovog afiniteta ka ljudskom receptoru
                                                               (Slika 2).
          Virus  H5N1  je  prvi  put  izolovan  1996.  godine  u  Hong
          Kongu, prilikom epidemije među živinom. Od tada je došlo
          do  njegovog  geografskog  širenja,  kao  i  prilagođavanja  ka
          većoj efikasnosti prenošenja na ljude. Najznačajniji protein
          H5N1  virusa  je  hemaglutinin.  Jedna  od  njegove  dve
          subjedinice,  HA1,  ima  ulogu  pri  vezivanju  za  ćelijske
          receptore.  HA1  ima  spektralne  karakteristikese  koje  se     Slika 2 – Spektri HA1 proteina
          ogledaju u efikasnosti prenošenja [1]. Frekvencija F(0.076)   A – 1996 Guandong goose, B- 2006 Nigeria chicken
          odgovara  životinjskom,  a  F(0.236)  ljudskom  receptoru.
          Analize proteina  virusa  gripa H5N1 pokazale  su da  može   C – 2006 Germany duck, D – 2006 Nigeria chicken
          doći do mutacija na HA1 delu proteina, koje bi uticale na
          njegov  pandemijski  potencijal.  Cilj  ovog  rada  je  praćenje
          evolucije  virusa  ptičijeg  gripa  i  izvođenje  predikcija  koje
          mutacije  bi  dovele  do  povećanja  efikasnosti  prenošenja
          među ljudima.                                               Slika 3 – Deo poravnatih sekvenci 241-260
                                                               Višestruko  poravnanje  sekvenci  nam  prikazuje  mutacije
                                                               koje imaju različite efekte na protein (Slika 3). Predikcije
          2.  Materijal i metode                               koje  bi  dovele  do  ekstremnog  povećanja  0.236/0.076
                                                               odnosa su vršena  na poslednjoj dostupnoj sekvenci. Spektri
          U   istraživanju   su   korišćene   sekvence   proteina   potencijalno  najproblematičnijih  mutacija  su  prikazani  na
          hemaglutinina izolovaih od 1996. Sekvence su preuzete sa   Slici 4.
          sajta Influenza Virus Resource [2]. Iz sekvenci je izdvojena
          HA1 subjedinica. Program ISMtree [3] je korišćen kako bi
          se  odredilo  evolutivno  stablo.  Srodnost  sekvenci  je
          zasnovana  na  odnosu  između  frekvencija  0.236  i  0.076.
          Posebna  paznja  je  data  sekvencama  HA1  sa  vrednošću
          F(0.236)/F(0.076)>1.  Za  njihovu  statističku  analizu  je
                  2
          korišćen  χ   test.  Spektri  sekvenci  su  konstruisani  pomocu   Slika 4 – Predikcije efekata mutacija
          metode  informacionih  spektara(ISM),  a  zatim  su
          karakteristični  primeri  podvrgnuti  višestrukom  poravnanju   A – D54A, B – F290I, C – I284R
          sekvenci [4]. Praćenje i predviđanje mutacija koje bi dovele
          do povećanja odnosa 0.236/0.076 je vršeno AK skenerom.
                                                               4.  Zaključak

          3.  Rezultati i diskusija                            Rezultati nam ukazuju da najveći pandemijski potencijal do
                                                               sada  poseduju  sekvence  iz  Egipta,  Nigerije  i  Nemačke.
          Sužavanje  izbora  sekvenci  i  lociranja  žarista  zaraze  je   Najveći broj sekvenci sa vrednošću F(0.236)/F(0.076)>1 je
          izvršeno  analizom  evolucionog  stabla  svih  sekvenci.  Na   bio 2006 godine čto odgovara vrhuncu zaraze. Mutacije na
          stablu  se  izdvajaju  tri  grupe  sekvenci  se  odnosom   pozicijama 54, 284 i 290 HA1 proteina mogu da dovedu do
          F(0.236)/F(0.076)>1. One su poreklom iz Nemačke, Egipta   povećanja pandemijskog potencijala i izazovu novu zarazu.
          i Nigerije (Slika 1).
                                                               5.  Literatura


                                                               [1] V. Veljkovic, N. Veljkovic, C.P. Muller, S. Muller, S.
                                                               Glisic, V. Perovic, H. Kohler. BMC Struct Biol. 9, (2009),
                                                               62.
                 Slika 1 – Sekvence sa odnosom amplitude       [2]  Y.  Bao,  P.  Bolotov,  D.  Dernovoy,  B.  Kiryutin,  L.
                         F(0.236)/F(0.076) > 1
                                                               Zaslavsky, T. Tatusova, J. Ostell, D. Lipman. J Virol. 82,
                                                               (2008), 596-601.
          Dobijeni podaci nam ukazuju na značajnu promenu u broju
          sekvenci  sa  odnosom  F(0.236)/F(0.076)>1  tokom  godina.   [3] V.R. Perovic, C.P. Muller, H.L. Niman, N. Veljkovic,
          Rezultati  se  slažu  sa  podatcima  Svetske  zdravstvene   U. Dietrich, D.D. Tosic, S. Glisic, V. Veljkovic. PLoS One.
          organizacije  o  broju  zabeleženih  slučajeva.  Analiziranim   8, (2013), e61572.
          sekvencama  pripada  izvorna  sekvenca  iz  1996.  kao  i   [4]  F.  Sievers,  A.  Wilm,  D.  Dineen,  T.J.  Gibson,  K.
          karakteristične  sekvence  iz  2006.  godine  koje  prikazuju   Karplus, W. Li, R. Lopez, H. McWilliam, M. Remmert ET
                                                               AL. Mol Syst Biol. 7 (2011), 539.
   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35