Page 27 - tmp

Турски рат за независност и реформе Мустафе Кемала Ататурка

Андрија Капетановић

Регионални центар за таленте Београд II, Београд, Србија, kapetanovicandrija@gmail.com

Увод: којима је најзаначајније био историјски споразум о помирењу са
Грчком 1926. године. Створио је добре односе са комшијским
Турски рат за независност и реформе Мустафе Кемала земљама, што му је омогућило да се у потпуности посвети процесима
Ататурка представљају неке од најзначајнијих поглавља за на унутрашњем плану. Мустафа Кемал је у знак захвалности турског
турску историју. Под вођством Кемала Ататурка, турски народа према њему добио од турске скупштине презиме Ататурк, што
револуционари успели су да исвојевају победу над грчким и значи отац свих Турака.
експедиционим снагама западних сила и на тај начин Закључак: Ретко се у
осигурају турску независност и територијалну целовитост у историји срећу примери такве драстичне промене као што је то било
овирима Мудроског примирја из 1918. године. Ататурк, у случају Турске у првој половини двадесетог века. Мустафа Кемал
оснажен победама на војном пољу, заузео је водећу улогу у Ататурк, човек који је био војни официр одлучио, је да поведе борбу
новој турској држави и одлучио да спроведе радикалне против надмоћнијих Сила Антанте и успео да војном победом
реформе на политичком, економском, дипломатском и осигура независност Турске. Он је затим, заједно са својом владом,
социјалном пољу. Ове реформе имале су за циљ да Турску из почео опсежне и корените реформе у свим сферама друштвеног
једног суштински теократског друштва, какво је било живота у Турској. Те реформе имале су за циљ да Турску претворе из
једне застареле теократске државе у једну секуларну државу
Османско царство, претвори у једну секуларну државу западноевропског модела. Ататурк је у томе успео, а период његове
западноевропског кова. Кемал је умро док су реформе владавине обележио је нагли развој и процват турске државе. Турци
увелико биле спровођене, а његови наследници дали су себи данас Ататурка славе као оца нације, о чему сведочи и његово
задатак да заврше оно што је он започео. презиме које је добио на поклон. Све ове ствари чине турски рат за
независност и Кемалове реформе једном од најинтересантнијих
Метода рада: појава у људској историји, вредну дубоког проучавања.

Кључне тачке проучавања овог рада биће пре свега стање и Литература: Џенгиз Хаков,
прилике у Османском царству до започињања Ататуркове Историја савремене Турске, Центар за турколошке студије,
борбе, као и друштво, привреду и опште карактер ове Призрен, 2011 Робер Мантран, група
империје која је држала доминацију над великим делом аутора, Историја Османског царства, 153 Clio, Београд,
Оријента вековима. Анализираће се узроци њеног пропадања, 2002. Stanford J. Shaw, History of the Ottoman
каскање у модернизацији, као и војним губицима у Empire and Modern Turkey Volume I, 172, Cambridge University
последњим годинама постојања. Следећа етапа биће Press, Cambridge, 1977. Stanford J.
описивање револуционарне борбе кемалиста и како су Shaw & Ezel Kural Shaw, History of the Ottoman Empire and
освојили победу над силама Антанте. И на крају, уследиће Modern Turkey, Volume II,Cambridge University Press, 1977
анализа Ататуркових реформи, начин њеног споровођења, као Чедомир Попов, Од Версаја до Данцига, друго издање,
и колики је то утицај имало не само на Турску, већ и на Службени лист СРЈ, 1995. Salahi R.
остатак региона, па и целог света. Sonyel, Atatürk-The founder of Modern Turkey, Turkish Historical
Printing House, Ankara, 1989.
Резултати истраживања:
http://en.wikipedia.org (слике)
Узрок пропасти Османског царства, што је касније битно утицало на
догађаје у Првом светском рату и кемалистичкој револуцији, је http://upload.wikimedia.org (слике)
недовољна модернизација. Османлије нису успеле да створе
капиталистичке односе у својој привреди или бар претечу тога.
Царство такође није доживело ни индустријску револуцију, нити је http://www.lib.utexas.edu/maps/middle_east_and_asia/turkey.jpg
имало развијену радничку класу, као што је то био случај са водећим
европским силама. Ови фактори, у комбинацији са све већим жељама
Западних сила да османску државу растуре и поделе, имало је кобне
последице. Након пораза у Првом светском рату, Османско царство је
подељено између сила Антанте и Грчке. На чело покрета отпора
долази Гази Мустафа Кемал-паша, који је 4 године, од 1919. до 1923.
водио жестоке борбе и, уз велику подршку у многим видовима од
Совјетске Русије и касније Совјетског Савеза, успео да победи. Он се
затим бацио на посао европеизације турског друштва и претварање
Турске из једне теократске исламске државе у једну секуларну
секуларну републику западноевропског кова. У својим реформама
није оклевао да се понекад служи агресивним мерама, будући да је
отпор према променама које је уводио био огроман. Кемал је
забранио традиционалну османску ношњу, укинио сулатант, калифат,
раздвојио религију од државе, спровео опсежну просветну реформу,
увео радикалне промене у култури, науци, праву, а чак је и увео
презимена, ствар која код Турака није била застипљена све до
Ататурковог времена. Кемал је на спољнополитичком плану
иницирао помирење и политичку сарадњу међу државама, међу