Page 31 - tmp
P. 31

137
           Desorpcija  Cs iz mahovine Brachythecium mildeanum  rastvorima koji imitiraju
                                               kisele kiše pH 4.60-6.50


                                                     Danica Anđelić
                               Regionalni centar za talente Beograd II, Srbija, da.andjelic04@gmail.com
                                                                odnosu  na  njegov  sadržaj  u  polaznom  uzorku  (Slika  1).
          Uvod                                                  Posle  pet  uzastopnih  desorpcija  iz  mahovine  je  kiselim
                                                                rastvorima desorbovano 20,5-37,6%  137 Cs, a destilovanom
                                                                vodom  30,7%  od  početne  vrednosti.  Prvom  desorpcijom
          U  elektrani  Lenjin,  u  Černobilju,  26.  4.  1986.  godine           137
                                                     16
          dogodio se akcident pri kome je oslobođeno 3,7x10  Bq   desorbuje  se  najviše   Cs  (11,3%-18,4%)  u  odnosu  na
          137 Cs , koji ima vreme poluživota 30,17 godina i prisutan   početnu vrednost.
              1
          je u gorivnim elementima nuklearnog reaktora iz koga se   105
          emisijom  oslobađa  u  životnu  sredinu.  Jon  cezijuma  je                        H SO , pH 4,60
                                                                                                4
                                                                                              2
          hemijski  i  biohemijski  homolog  kalijuma  i  u  organizmu   100                 H SO , pH 5,15
                                                                                                4
                                                                                              2
          prati  njegov  metabolizam.  Dobri  bioindikatori  zagađenja   95                  H SO , pH 5,75
                                                                                              2
                                                                                                4
          životne  sredine  radionuklidima  su  mahovine,  jer  nemaju   90
          sposobnost   izlučivanja   apsorbovanih   materija   i    85
          nagomilavaju  ih  u  tkivima  ili  na  površini  u  količini  koja   80
          zavisi od njihove prilagodljivosti na hemijske promene u   Sadrzaj  137 Cs (%)
          spoljašnjoj  sredini.  Mahovine  su  izložene  atmosferskim   75
                                              2
          dejstvima  u vidu vlažnih ili  suvih padavina.   Kisele kiše   70
          obrazuju  se  kako  od  SO 2 ,  tako  i  od  NO 2 ,  koji  H 2 SO 4   i   65
          HNO 3  grade nakon oksidacije u toku atmosferskog prenosa.   60
          Cilj rada je da se utvrdi da li kisele kiše  vrše desorpciju
                                                                                                4
                                                                                   2
                                                                                         3
          137 Cs iz mahovina i da li time mahovine postaju sekundarni   0   1  Broj sukcesivne desorpcije, n  5
          zagađivači  zivotne sredine ovim radionuklidom.                                         x
                                                                Slika 1. Sadržaj  137 Cs u mahovini B. mildeanum u odnosu na
          Metoda rada                                           početni sadržaj u zavisnosti od rednog broja desorpcije
          Uzorci  mahovine  B.  mildeanum  (Schimp.)  Schimp    Zaključak
          sakupljeni su u Nacionalnom parku Đerdap 2006. godine.
          Mehanički  usitnjeni  uzorci  su  odmeravani  na  analitičkoj
          vagi u količini od 10 grama, stavljani u plastične posude za
          merenja  i  meren  je  nivo  aktivnosti  137 Cs.  10g  suve  mase   Na  osnovu  rezultata  dobijenih  u  ovom  radu  može  se
                                                                                                 +
          mahovine  nakon  merenja  aktivnosti  je  preliveno  sa  200   zaključiti  da  kisele  kiše,  delovanjem  H   jona  dovode  do
          mL  rastvora  koji  simuliraju  kiselu  kišu:  I-  H 2 SO 4 ;  II-   povećanja  zagađivanja  vode  padavina  drugim  jonskim
          HNO 3  i III- H 2 SO 4 -HNO 3 , kao i destilovanom vodom (D)   supstancama,  koje  ne  moraju  biti  prisutne  u  vodi  pre
          6,50,  a  zatim  je  ostavljeno  da  stoji  24  časa  radi   njenog  kontakta  sa  biljkama  i  time  dovesti  do  širenja
                                                                                                               +
          uravnotežavanja. Rastvori I i II su napravljeni tako što je u   zagađenja. U ispitivanom sistemu došlo je do zamene H
          200 mL destilovane vode dodavana konc. H 2 SO 4 , odnosno   jona iz kiselih kiša znatno opasnijim radioaktivnim jonom
                                                                                          137
                                                                137
          HNO 3  dok nije postignuta pH vrednost 4,61; 5,15 i 5,75.   Cs.  Nakon  pet  desorpcija   Cs  je  ugrađen  u  tkivo
                                                                                                      3
          Rastvor III je dobijen mešanjem rastvora I i II u odnosu   mahovine  i  nemoguće  je  desorbovati  ga.   Dobijeni
          1:1. Desorpcije su vršene na sobnoj temperaturi u trajanju   zaključci se mogu primeniti i na ostale alkalne metale.
          od 24 časa uz povremeno mešanje. Posle svake desorpcije
          i  nakon  filtracije  uzorci  mahovine  su  sušeni  na  sobnoj
          temperaturi  u  otvorenoj  posudi  do  konstantne  mase.   Literatura
          Izmerene  su  aktivnosti  uzoraka  i  aktivnosti  dobijenih
          rastvora posle desorpcije. Zatim su sa po 200 mL rastvora     Xavkes  N.,  Lean  G.,  Leigh  D.,  McKie  R.,  Pringle  P.,  Wilson  A.,
          vršene  naredne  sukcesivne  desorpcije,  ponavljajući   Najgora  nesreća  na  svijetu,  Černobil:  kraj  nuklearnog  sna,  Globus,
                                                                Zagreb, (1987).
          postupak filtracije i sušenja. Urađeno je po pet sukcesivnih   2  Čučulović,  A.,  Čučulović,  R.,  Cvetić  Antić,  T.  and  D.  Veselinović
          desorpcija,  a  sve  serije  su  ponovljene  dva  puta.  Za   (2011). Mosses as biomonitors for radioactivity following the Chernobyl
          određivanje  nivoa  aktivnosti  u  uzorcima  mahovine   accident. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 63(4), 1117-1125.
          korišćena  je  gamaspektrometrijska  metoda.  Izračunate  su   3  A.  Čučulović,  D.  Veselinović,  Desorpcija  137Cs  iz  mahovine
          specifične aktivnosti (Bq/kg) uzoraka.                Homalothecium sericeum (Hedw.) Schim. slabo kiselim rastvorima, Hem.
                                                                Ind., 2013, 67(6), 975-980.

          Rezultati istraživanja

          Sadržaj   137 Cs  u  svakom  uzorku  izražen  je  kao  procenat
          preostalog cezijuma u uzorku nakon desorpcije u
   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36