Page 68 - tmp

Uticaj vannastavnh aktivnosti na sposobnost organizacije kod srednjoškolaca

Katarina Kovačević
Šumatovačka 69

UVOD troši na obaveze) i organizovanosti (dobijena je vrednost
0.009<0.05). Iz priloženog grafika se vidi da što je veća
Aktivnosti slobodnog vremena mogu biti strukturisane zauzetost učenika, veća je i organizovanost.
(organizovane vannastavne aktivnosti i sportski treninzi) i
nestrukturisane (dokolica). U ovom istraživanju pod
terminom „slobodno vreme“ obuhvaćene su samo
nestruktuisane aktivnosti. Upravo mladi slobodnim
vremenom smatraju ono vreme kada ne rade ništa
određeno i kada su oslobođeni svih obaveza.
Neki teoretičari smatraju da je jedan od načina za
razvijanje identiteta učestvovanje u vanškolskim
aktivnostima. Kvalitetno organizovano vreme pomaže u
poboljšanju ponašanja kod dece, ali i boljem uspehu u
školi.
Prva hipoteza u ovom istraživanju je da su učenici koji
imaju više obaveza organizovaniji. Takav način
provođenja vremena iziskuje određeno planiranje istog sa
namerom da se sve postigne. Druga hipoteza je da Grafik2. Odnos organizovanosti i uspeha;
organizovaniji učenici imaju bolji prosek jer na vreme
ispunjavaju školske obaveze. Iako nije potvrđena veza između proseka ocena i obaveza,
kao ni organizovanosti, ipak možemo da primetimo da je
najviši stepen organizovanosti prisutan kod učenika sa
METODA RADA najboljim ocenama. Zanimljiv podatak je da ne postoji
statistički značajna razlika u organizovanosti među
U istraživanju je korišćen upitnik iz dva dela koji je polovima, ali su ipak muški ispitanici bolje organizovani
popunilo 120 ispitanika. Ispitanici su bili učenici iz XIV, od ženskih.
III i Gimnazije Sveti Sava. Pitanja u prvom delu su se
odnosila na organizovanost i učenici su zaokruživali
brojeve od 1 do 5 odgovarajući koliko se određena tvrdnja ZAKLJUČAK
odnosi na njih. U drugom delu učenici su upisivali broj sati
koji nedeljno troše na navedene aktivnosti. Za analizu Ovo istraživanje je pokazalo da učenici koji imaju više
podataka korišćen je SPSS program. obaveza imaju bolju sposobnost organizacije, čime je
potvrđena prva hipoteza.. Kvalitetno provođenje vremena
u isplaniranim aktivnostima bolje se odražava na učenika
REZULTATI nego kada učenik većinu vremena provodi u dokolici.
Takođe, dokazano je da najbolji učenici imaju najviši
stepen organizovanosti, a to se može objasniti time da sve
stižu na vreme da nauče jer dobro raspolažu vremenom i
sopstvenim resursima. Time je potvrđena i druga hipoteza.

LITERATURA

Ivačić, I., Sabo, J. (2010), Izvannastavne aktivnosti i njihov
utjecaj na učenikovo slobodno vrijeme ,Zadar:Filozofski
fakultet.
Videnović, M., Pešić, J. & Plut, D.(2010), Young People’s
Leisure Time:Gender Differences, Beograd:Filozofski

fakultet.
Grafik1. Odnos zauzetosti i organizacije; Pešić, J., Videnović, M. & Plut, D (2013), Obrazovne
aktivnosti srednjoškolaca u Srbiji:Analiza vremenskog
dnevnika, Beograd:Zbornik instituta za pedagoška
istraživanja
Analizom podataka Pirsonovim testom dobijena je
korelacija između zauzetosti učenika (broja sati koji se