Page 71 - tmp

UZROCI I ISPOLJAVANJE AGRESIJE KOD ADOLESCENATA

ANA STEFANOVIĆ

BULEVAR ARSENIJA ČARNOJEVIĆA 32

može nekako da utiče na ovaj problem i da se situacija
UVOD promeni.

Jedna od hipoteza bila je da su devojčice podlžnije
Agresivnost je težnja za nanošenjem štete, povrede, za psihičkom nasilju nego dečaci, a da su dečaci češće žrtve i
uništenjem osobe ili premeta. Može se posmatrati kao fizički nasilnici. Značajan procenat ispitanika je na pitanje
reakcija na frustraciju, ili kao instinkt. Većina psihoga ''Ko je češće žrtva a ko nasilnik?'' odgovorio da se za
zastupa stav da agresija ne mora poticati iz urođenog devojčice češće vezuje psihičko, a za dečake fizičko nasilje.
motiva već da može biti i stečena na osnovu neke Rezultati potvrđuju da su učenici svesni problema i da
preživljene frustracije, ili drugog spoljašnjeg uticaja. primećuju agresiju u svojoj okolini, samo što, kako se iz
Samostalni motiv agresivnosti ne mora biti vezan za odgovora na ostala pitanja vidi, misle da to nije konkretno
ugrožavanje slobode, želja, prava ili neuspeh druge vrste, njihov problem i da mogu vrlo malo da učine po tom
taj motiv je sama želja da se neko povredi ili nešto uništi, pitanju.
bez ličnog objašnjivog razloga, odnosno ne u slučaju
odbrane. Svakako stepen i način ispoljavanja agresje nisu
urođeni, iako sama pojava može biti instinktivna, sredina u ZAKLJUČAK
kojoj živimo i odrastamo i naše navike utiču na podsticanje
ili sprečavanje nasilnog ponašanja. Na osnovu rezultata dobijenih anketiranjem učenika srednje
i osnovne škole zaključujemo da se dve od tri pretpostavke
mogu podržati. Jedna od njih je da su učenici osnovnih
METODA RADA škola više podložni agresiji, da su češće nasilnici kao i
žrtve, nego što je to slučaj u srenjim školama. Ta hipoteza
Istraživanje je obavljeno između 10.2. i 26.2.2015. godine, je izvedena na osnovu činjenice da mlađi učenici više
na redovnim časovima u školama, u formi ankete koja se vremena provode u igranju kopjuterskih igara i samim tim
sastoji od 24 pitanja na temu agresije kod mladih. Ispitani su agresivniji. Ta pretpostavka je takođe podržana jer
su učenici trećeg razreda Treće beogradske gimnazije, učenici gimnazije odgovaraju da malo vremena provode za
jednog odeljenja prirodnog i jednog društvenog smera, kao kompjuterom. Druga hipoteza se odnosila na to da li pol
i dva odeljenja sedmog razreda osnovne škole ''Laza utiče na nivo agresije kod učenika. Prema odgovorima
Kostić''. Uzorak je činilo 60 učenika gimnazije i 45 osnovne datim u anketi učenici muškog pola su skolni fizičkom
škole, ukupno 105 ispitanika koji su imali zadatak da nasilju, a ženskog pola psihičkom, što znači da je i ova
iskreno odgovore na pitanja uglavnom u obliku skale pretpostavka podržana. Poslenja pretpostavka bila je da su
procene, sa ponuđenim odgovorima. učenici sa nižim prosekom ocena agresivniji, ali s obzirom
na to da uzorak nije bio adekvatan da bi se i ovaj kriterijum
REZULTATI ISTRAŽIVANJA uzeo u obzir, ova pretpostavka je na početku odbačena.
Prema odgovorima učenika većina je imala odličan uspeh, a
nekoliko njih vrlo dobar, tako da se nije mogla napraviti
U rezultatima se vidi da mnogo veći broj osnovaca igra razlika između nivoa njihovog školskog uspeha i
igrice i da borave na računaru duže od gimnazijalaca, agresivnosti.
medjutim po njihovom mišljenju nasilje je skoro jednako
prisutno u obe grupe i najveći procenat učenika je
prisustvovao nekoj vrsti nasilja. Zabrinjavajuće je što su LITERATURA
tako mladi ljudi često izloženi agrsiji, ali i sami agresori i
mnogima zbog toga nije žao, kako odgovaraju u anketi. [1] Nikola Rot, Slavoljub Radonjić; Psihologija za drugi
Više od polovine srednjoškolaca misli da je nasilje veliki razred gimnazije, Beograd (2008), Zavod za udžbenike i
problem u društvu, ali mnogo više osnovaca se tako nastavna sredstva
izjašnjava, a malo je onih koji ovo ne vide kao problem. [2] Nikola Rot; Osnovi socijalne psihologije, Beograd
Poražavajuće je jedino to što mali broj učenika misli da (2003), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva