Page 41 - tmp
P. 41

Фитотаксономски маркери прополиса: изоловање и одређивање структуре


                                                        Сања Савић
                                  Центар за таленте Београд II, Београд,  savicsanja333@gmail.com
                                Ментор: Др Мирослав Новаковић, ИХТМ, Универзитет у Београду




          1.Увод
                                                                2-ацетил-глицерол (слика 1В). Њихове структуре одређене
          Прополис  је  густа,  тамна,  смоласта  маса  која  настаје   су техником нуклеанo-магнетне резонантне спектроскопије
                                                                       1
                                                                13
          деловањем пљувачних жлезда пчела на смолу сакупљену са   ( C  и H  NMR)  и  потврђене  масеном  спектрометријом
          пупољака  и  младих  изданака.  Сама  реч  прополис  је   (MS).
          сложеница  која  потиче  од  две  грчке  речи:  pro  (испред)  и
          polis  (град).  Назив  прополиса  је  у  складу  са  његовом
          основном  улогом,  тј.  затварањем  пукотина  на  кошници,
          чиме се обезбеђује заштита од ветра, влаге и непожељних
          инсеката.  Услед  изражених  дезинфекционих  својстава,
          прополис се користи и за облагање ћелијица саћа у којима
          се  складиште  полен  и  мед.  У  састав  прополиса  улази
          велики  број  једињења,  међу  којима  доминирају  феноли
          (58%),  а  присутни  су  и  различити  воскови  (32%),
          флавоноиди (6%) и минералне материје. 1
          Циметне  киселине  и  њихови  деривати  су  чести  састојци
          различитих природних производа, укључујући и прополис.
          Они су одговорни за бројне биолошке активности као нпр.
                                           3
                        2
          антиоксидативну   и  антимикробну.   Неки  деривати
          циметних киселина као што су глицерол-естри користе се
          као  фитотаксономски  маркери  и  веома  су  корисни  у    Слика 1. А - пара-кумаринска киселина; B - 1,3-ди-пара-
                                     3
          одређивању порекла прополиса.                                       кумароил-2-ацетил-глицерол
          2. Методе рада                                        4.Закључак

          Технике  коришћене  за  изоловање  једињења  из  прополиса   Деривати циметних киселина, поред тога што су биолошки
          су  колонска  (СC)  и  семипрепаративна  високо-ефикасна   активни, значајни су и као фитотаксономски маркери. Тако
          течна хроматографија (HPLC), а за праћење тока елуирања   се на основу литературних података дошло до закључка да
          танкослојна  хроматографија  (ТLC).  Као  стационарна  фаза   прополис  анализиран  у овом раду  потиче од  биљне  врсте
          код колонске хроматографије коришћен је силика-гел, док   Populus  tremula  –  јасика  jeр  је  један  од  њених
          је  мобилну  фазу  чинила  комбинацијa  метилен-хлорида  и   фитотаксономских   маркера   1,3-ди-пара-кумароил-2-
          метанола  (LC).  Вршено  је  градијентно  елуирање,  а   ацетил-глицерол приказан на слици 1В.
          добијене  фракције  су  груписане  на  основу  ТLC  плочица.
          Груписане  фракције  су  даље  раздвајане  помоћу  семи-
          препаративне течне хроматографије на чиста једињења. За  5.Референце
          раздвајање је коришћена реверсно-фазна С18 колона, а као
          мобилна фаза коришћен је систем растварача 0,1% мравља   [1]  FAO/WHO Expert Committee on Food Additives. Meeting
          киселина/ацетонитрил. Раздвајање је вршено градијентним   Evaluation of certain veterinary drug residues in food (2008).
          програмом. Супстанце су затим идентификоване на основу   70th report of the Joint FAO/WHO Expert Committee on Food
          NMR спектроскопије и MS спектрометрије.               Additives. (WHO technical report series; no. 954)
                                                                [2]    R.  Kannan,  R.  Arumugam,  T.  Thangaradjou,  P.
                                                                Anantharaman.   Phytochemical   constituents,   antioxidant
                                                                properties  and  p-coumaric  acid  analysis  in  some  seagrasses,
            3.Резултати и дискусија                             Parangipettai,  India  Food  Research  International  (2013),  54,
                                                                1229-1236.
          Из  једне  од  сакупљених  фракција  (BP23-30)  добијених  са   [3]  М. Popova, B. Trusheva, R. Khismatullin, N. Gavrilova, G.
          колоне   силика-гела   семи-препаративном    течном   Legotkina,  J.Lyapunov,  V.  Bankova.  The  Triple  Botanical
          хроматографијом  изолована  је  циметна  киселина  (слика   Origin of Russian Propolis from the Perm Region, It Phenolic
          1А), а из друге (BP3-5) изолован је 1,3-ди-пара-кумароил-   Content  and  Antimicrobial  Activity.  Natural  Product
                                                                Comunications (2013), 8 (5), 617 – 620
   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46